Kad je papiga dobro odgojena

Petogodišnji Aro samostalno jede žlicom i vilicom. I pitate se što je tu neobično. Ne bi bilo baš ništa da nije riječ o papagaju.

Ako netko obožava male životinje, onda je to Boris Cebović. Dobro došli u njegov zoološki vrt. Za svog zamorčića kaže da je krasna životinjica, draga i jako umiljata. Moja ljubav prema malim životinjama, koliko se sjećam krenula je  s nekakvih 6 godina. Dobio sam prvog goluba, bio je to jedan krasan bijeli golub. Tad sam živio kod bake i djeda na selu. Poslije sam došao u Zagreb,

Pas, zečevi, kukci, ptice, kokoši… malih životinja koliko vam srce želi.
No od svih njih, jedna je posebna. Dame i gospodo, upoznajte papigu Aru. On sam sebe zove Aro, ne znam kojeg je spola, pa govorim u muškom rodu jer je on sam sebe nazvao Aro. Dosta priča, jako je druželjubiv, barem sa mnom, a relativno brzo se uklopi i sa stranim ljudima, kaže Boris o svojem Ari.

5 mu je godina, pripada porodici zelenoramenih ara. No ono zbog čega je on od posebnih najposebniji jest: bonton. Kada jede, jede kao mali gospodin - žilcom i vilicom. Naučio je sam jesti žlicom, jede i vilicom. Slučajno sam došao do toga, ne mogu reći da sam ga naučio, nego ponekad kad jedem jogurt, vrhnje dajem i njima. I to dajem žličicom, jer mi je tak nekako najjednostavnije, međutim evo Aro se sjetio da bi on to sam.

Vrhnje, svježi sir, jogurt, kuhana riža, pileća kost, banane… pravi je gurman, no najdraži su mu orasi. Are u južnoj americi jedu puno vrsta oraha, tamo iih ma puno više vrsta nego kod nas. Evo recimo jedna možda interesantna stvar are jedu i otrovne orahe koje kad bi ljudi ili druge životinje kad bi pojele, otrovale bi se.

Vava je starija od Are. 15 joj je godina i pripada porodici modrožutih ara. Ne ide joj jelo s priborom, ali zato pleše kao prave Južnoamerikanke. A kada govore, bonton je objema na vrhuncu. Svojeglave kakve jesu, pred ekipom Dobrog jutra nisu baš htjele govoriti, ali se zato Aro slatko smijao. Ljepše je živjeti uz njih, s njima, a nadam se i njima s nama. Ovo nisu ptice iz divljine, to su ptice koje već 100-tinjak godina uzgajaju, oni ne znaju što je priroda iskonska i prava, tak da pretpostavljam da ne pate. Probam im dati što više mogu i što znam, a što ne znam pitam i doznam, stvarno se dobro družimo i nadam se da im je lijepo u životu, iskren je Boris.

Ekipu Dobrog jutra uvjerile su da im je tu, u selu Pešćenica nedaleko od Velike Gorice, uistinu predivno.